Народна библиотека „Радоје Домановић“ у Лесковцу, за време ванредног стања, организује низ мера и активности, које су у потпуности бесплатне и прилагођене свим старосним групама грађана Прочитај више

Одржана промоција књиге приповедака „Из Македоније“

У Читаоници Библиотеке, у понедељак, 11. јула 2022. године, одржана је промоција књиге приповедака „Из Македоније“ Томе Смиљанића Брадине. У програму су учествовали проф. др Душко Певуља и проф. др Горан Максимовић.

Књига је објављена у издању Центра за српске студије, СПОНА, Културно-информативни центар Срба у Републици Македонији, у оквиру едиције Библиотека, Српски преглед, Посебна издања, серија Лик прошлости, чији су уређивачи Горан Максимовић и Душко Певуља. Приређивач књиге је проф. др Горан Максимовић.

Проф. др Душко Певуља рођен је у Крупи на Врбасу 1976. године. Завршио је основне студије српског језика и књижевности, магистарске студије – наука о књижевности и докторат из области филолошких наука у Бањалуци. У звању редовног професора на Одсјеку за Србистику Филолошког факултета у Бањој Луци предаје групу предмета из српске књижевности 18. и 19. вијека. Сфере његовог интересовања су историја и поетика српске књижевности.

Проф. др Горан М. Максимовић (Фоча, 1963), редовни професор за област Српске књижевности (Српске књижевности 18. и 19. века) на Филозофском факултету Универзитета у Нишу. Као гостујући професор предавао је на више универзитета у земљи и иностранству: Нови Сад, Крагујевац, Бања Лука, Источно Сарајево, Марибор, Белгород, Кемерово, Москва, Санкт Петербург, Велико Трново, Темишвар, Букурешт, Арас, Поатје, Праг и др. На Филозофском факултету у Нишу обављао је више функција, а између осталог био је и декан Факултета од 2010-2016. године. Објавио је више радова у научним часописима и зборницима, саставио је три антологије и приредио за штампу више писаца српског 19. и 20. века.

„Брадина у умјетничком и етичком погледу слави љепоту изворне снаге планинске природе и карактера горштака, нешто попут Петра Кочића и његовог приказивања Змијања, попут Матавуља и његових „далматинских горњака”, показујући тиме да су најснажније људске вриједности, непоколебљиво чување народносног имена и вјере, најчвршће очувани управо у најтежим животним условима и историјским околностима. Чинио је то Брадина и онако како су то радили и његови завичајни сународници и савременици, попут Анђелка Крстића (1871-1952), који је потекао из Дримкола, као и духовни сродници и књижевни сликари овога поднебља, попут Григорија Божовића (1880-1945), који је потекао из Старог Колашина. На ту врсту литерарних аналогија и поетичке блискости успјешно је указао један од ријетких и најранијих тумача Брадининог дјела, помињани Крсто Љумовић. Захваљујући свему томе, можемо истаћи да је Томo Смиљанић Брадина својим приповијеткама на веома увјерљив начин, а без превасходних естетских претензија, укључио у српску књижевност свијет српске Македоније. Отуда ова студија управо и представља покушај да се његово књижевно дјело, а несумњиво се то односи и на његов етнографски рад, отргне од заборава и изнова врати у видокруг савремене српске науке о књижевности и актуелног српског издаваштва.“ – Проф. др Горан Максимовић

slika

Повезане вести

Повезане вести

digitalnabiblioteka.rs

zigzag white

Колекцијa
Дигитализованих
Ретких Издања

digitalna-biblioteka

Партнери

#lebiblioteka

lebiblioteka
lebiblioteka