Одељење књижевног и културног програма и издавачка делатност

Својим књижевним и културним садржајима високих естетских вредности Народна библиотека у Лесковцу шири погледе читаоца, тежећи ка томе да испуни своју мисију и буде у функцији културног живота заједнице, као и личног, социјалног и професионалног развоја свих грађана.

Под окриљем лесковачке Библиотеке организују се разни културни, уметнички и образовни програми из различитих области људског знања. Те програме чине књижевне вечери, трибине, предавања, промоције, креативне радионице за децу и одрасле, литерарна и друга такмичења, али и ликовне изложбе, изложбе књига и некњижне грађе. Библиотека сарађује и са другим библиотекама, културним и просветним установама, медијима, удружењима, појединцима, ауторима, штампаријама и издавачима.

Историјат настанка културно-уметничког програма Библиотеке у разним временским раздобљима био је тежак и трновит. Основни подаци који се налазе у архиви Библиотеке почињу од 1945. године, када је пропаганда књиге и читања била лоше заступљена. Повремено је у локалном листу „Наша реч“ излазила рубрика „Препоручена књига“. Како би се овакво стање изменило одржана је „Недеља књиге“, током које су била бројна предавања на тему значаја књиге и читања. Године 1948. популарисање књиге вршило се преко разгласне станице. Годинама је одржавана акција „Месец књиге“ („Месец дана књиге“) у оквиру које су организоване књижевне вечери и покретне изложбе књига по сеоским књижницама и предузећима.

Шездесетих година Библиотека је била иницијатор бројних активности: разноврсне изложбе књига по библиотекама, покретање изложби и покретних изложби по предузећима и већим сеоским културним центрима, прикази књига у организацији наставника, књижевне вечери које су држали млади писци из среских места, као и еминентни писци, покретне продајне изложбе у сарадњи са издавачким кућама и друго.

У акцијама које је организовала Библиотека је сарађивала са многим културним и друштвеним организацијама: Музејом, Архивом, КПЗ, омладином, Радничким универзитетом, Културним клубом, Пионирском организацијом, Друштвом за српски језик и појединцима, међу којима су били најактивнији: Николај Тимченко, Душан Стошић, Никола Цветковић, Димитрије Миленковић, Анђелија Митић, Радмило Митровић, Мирослав Миловановић и други. Они су водили разговоре, држали семинаре и предавања, износили проблеме наше установе на разним форумима и другим скуповима.

Током 1969. године покренута је иницијатива о прослави 90 година постојања Библиотеке. Седамдесетих година 20. века културно-просветне активности Библиотеке наилазиле су на одличан пријем код грађанства. Већи број приказа књига организован је у сарадњи са Радио Лесковцем, у емисији „Панорама“.

У наредним деценијама увећавао се број корисника библиотечких услуга, корисника дневне штампе, број књижевних вечери, промоција, трибина, изложби књига, увећао се књижни фонд, а Библиотека је развила библиотечко-информациону делатност и постала матична библиотека у Јабланичком округу.

Од 2000. године доста се радило на популарисању књиге и читања. Неки од видова маркетинга били су стални прегледи избора најчитанијих књига протеклог месеца у сарадњи са ТВ Лесковац, учешће у емисији „Културна баштина“ Радио Лесковца и стална рубрика Библиотеке у локалном листу „Наша реч“.

Одељење културног програма, као засебна јединица библиотечког пословања, званично је кренуло са радом 5. марта 2003. године. Први организовани програм након формирања Одељења организован је у Читаоници Библиотеке поводом 8. марта – Дана жена, у оквиру програма „Читање старог“. Том приликом организовано је представљање књиге „Сабрана дела Велимира Рајића“, аутора чувене песме „На дан њеног венчања“. У програму су учествовали: проф. Др Миливоје Р. Јовановић, приређивач издања, проф. Др Мирољуб М. Стојановић, књижевни критичар,
музички програм извео је ансамбал квартет КУД „Абрашевић“, a текстове је читао Благоје Ивановић, глумац. Пратећи савремене токове, Библиотека налази начине да дође до читалаца и пружи им разне информације о важности књиге и читања, као и о својим активностима, тако да је 2008. године креирала Фејсбук, 2010. године Твитер, а 2018. године Инстаграм страницу.

Библиотека је од свог оснивања до данашњих дана пригодним програмима популарисала нова научна и уметничка достигнућа, подстицала књижевно стваралаштво и укупну духовну радозналост и пружила могућност грађанима Лесковца да се сретну са водећим именима наше књижевности, науке и уметности. Академици који су гостовали у лесковачкој Библиотеци: Дејан Медаковић, Василије Крестић, Владета Вуковић, Драган Пејчиновић, Миодраг Павловић, Стеван Раичковић, Матија Бећковић, Скендер Куленовић, Петар Џаџић, Слободан Селенић, Десанка Максимовић, Светлана Велмар Јанковић, Горан Петровић, Јован Хаџи Ђокић, Милосав Тешић, Давид Албахари, Антоније Исаковић. Током свих ових година, учесници на књижевним вечерима били су: проф. др Горан Максимовић, начелник Одсека за језик и књижевност Стручно-научног већа Центра за научно истраживачки рад САНУ и Универзитета у Нишу, Данило Киш, дописни члан САНУ, Мирослав Лазански, новинар, војни аналитичар и коментатор, проф. др Александар Јерков, проф. др Момчило Павловић, проф. др Марко Младеновић, др Јован Букелић, проф. др Јово Тошевски, проф. др Светомир Бојанин, Мира Алечковић, Гордана Куић, Љиљана Шоп, Драган Великић, Градимир Стојковић, Мошо Одаловић, Бранко Стевановић, историчар Дејан Ристић, др Александар Узелац, новинар, писац и публициста Милош Јевтић, композитор, аранжер и продуцент Раде Радивојевић, певач Жарко Данчуо, композитор и професор Факултета драмских уметности Универзитета у Београду Зоран Симјановић, глумци Стево Жигон и Мића Татић, као и бројни сликари, музичари и други.

Учешћа у књижевним вечерима узели су и бројни лесковачки културни ствараоци: Радош Требјешанин, Драгослав Костић, Никола Цветковић, Николај Тимченко, Добросав Бјелетић, Томислав Цветковић, проф. др Димитрије Кулић, др Стеван Ђорђевић и многи други.

Значајни програми које Библиотека дуги низ година спроводи су: „Читање старог“; „Читање новог“; „Листање“; „Код Орфеја“; „Именице“; „Сучељавање“, „Музика, реч, боја“, у оквиру које се организују музички концерти, програм „Слике међу књигама“ у оквиру кога се организују разне изложбе, а поклоном слике аутора допуњује се уметничка збирка Библиотеке.

Библиотека сваке године учествује у акцијама „Ноћ музеја“, „Ноћ књиге“ (летњи и зимски) и „Ноћ истраживача“. Кроз акције које организује, поводом Међународног дана писмености, Националног дана књиге, Светског дана књиге и ауторских права, својим суграђанима омогућује да се учлане у Библиотеку са одређеним погодностима.

Посебна пажња посвећује се раду са децом и младима и акцијама у вези са популарисањем књиге и читања код корисника. За децу и младе организују се следеће акције: „Добро дошли, прваци!“ када се у Библиотеку уписују сви
прваци са територије Лесковца иоколине, а која се организује од 1968. године; литерарни конкурси; разне активности током Дечје недеље; Припремна настава из српског језика и књижевности „Памет у главу!“ у организацији библиотекара са Одељења периодике. Библиотека организује и разне радионице. Неке од њих су: „Распуст уз књигу“, „Зашто је важно читање књиге“, „Радости Ускрса“, MICRO:BIT радионице, „Лето у Библиотеци“, „Путујућа библиотека“, „Мy favourite books“, „Рециклирајмо уз књигу“, „Ја сам библиотекар”, „Дечја палета међу књигама“, „Библиотечке
чаролије“, „Часови читања“, „My summer holiday“, „Дружење са књигама“, „Од глинених плочица до електронских књига“ и „Играмо се речима и бојама“.

Од 2019. године Библиотека организује Фестивал дечјег стваралаштва „Уметник из школске клупе“. Циљ Фестивала је да коришћењем савремених техничко-технолошких иновација у стваралаштву подстакнемо интересовање деце за књигу и креативно изражавање као незаобилазни део образовања, културе и информисања. Овим Фестивалом желимо да укључимо децу различитих потреба и интересовања и да заједничком позитивном енергијом створимо симбиозу библиотеке са децом и омладином, где ће се млади уметници и креативци осећати инспиративно за сваки вид стваралаштва. Фестивал негује и подржава такмичарски дух деце и омладине. На расписаним конкурсима (литерарни, ликовни и трејлер о омиљеној књизи) деца могу да се изразе на начин који им највише одговара и, управо из тог
разлога, дата им је потпуна слобода у изражавању.

У јубиларној 2019. години Библиотеку су посетили министар културе Владан Вукосављевић, амбасадор Краљевине Белгије, његова ексцеленција Кунрад Адам и мр Зоран Пашалић, заштитник грађана Републике Србије.

Схватајући значај издавачке делатности свог завичаја, још 50-тих година прошлог века организоване су бројне изложбе књига које се тичу издавачке делатности Лесковца и Лесковчана. Међутим, тек на састанку Управног одбора, одржаном 10. марта 2005. године, донета је одлука о покретању издавачке делатности (уз сагласност оснивача и његове
финансијске помоћи).

Библиотека је издавачку делатност покренула 2010. године објављивањем књиге „Визуелно благо библиотека југоистичне Србије“. Књига је штампана у 500 примерака и достављена је свим библиотекама у Србији. Поред ове књиге, Библиотека је била и суиздавач књиге „Песнички воз“, коју је објавио Нишки културни центар. Године 2017. Библиотека издаје збирку поезије „Без суза молим…“ Ненада Врањанца, 2018. књигу „О генерацији 1957-61. Лесковачке Гимназије: ход ка успеху“, аутора Бисерке Илијашев, а 2019. година била најплоднија за Библиотеку на пољу издаваштва. Библиотека је те године објавила шест штампаних публикација, пет аудио-књига, два филма и два каталога.

У току 2019. године објављене су следеће штампане публикације: монографија лесковачке Библиотеке „Кућа од речи: 140 година институционалног библиотекарства у Лесковцу“; у двојезичном издању, на српском и енглеском језику драма „Плагијат“ Жака Конфина; на српском и енглеском језику, двојезично издање књиге „Увек могуће“ Радисава
Филиповића, са пропратним текстовима Саше Хаџи Танчића; две драме: „Између два светска рата – Писма из заробљеништва“ и „Патње српског народа“ Атанасија Д. Младеновића, као и „Уметник из школске клупе“, публикација настала у оквиру Фестивала дечјег стваралаштва, а која садржи литерарне и ликовне радове деце која су учествовала на конкурсима.

Објављено је пет аудио-књига: „Камењ на памет“ Саве Димитријевића; „Зорка Мантина“ Ненада Кражића; „Заврзламе и чарламе“ Добривоја Каписазовића; „Тошке и његове говоранције“ Добривоја Каписазовића и „Ћораво злато“ Радета Јовића.

Библиотека је објавила два филма: документарни филм о Библиотеци „Кућа од речи“ и кратак филм „Уметник из школске клупе“, са трејлерима пристиглим на конкурсу у оквиру Фестивала дечјег стваралаштва.

Објављена су два каталога. Један са фотографијама Библиотеке, а други са награђеним дечјим ликовним радовима пристиглим на ликовном конкурсу у оквиру Фестивала.

Данас је на Библиотеци велика одговорност да настави започето дело нашег значајног завичајног писца и некадашњег директора установе, Саше Хаџи Танчића, који је уређивао и први електронски часопис у Србији „Легат – ка уметности свих уметности“ (2004-2006). У духу традиције периодичног електронског издаваштва покренут је „Нови Легат – ка уметности свих уметности“, часопис за библиотечко-информациону делатност, културу и књижевност, који ће излазити у штампаној и електронској форми.

Библиотека и даље тежи ка томе да истакне све видове стваралаштва завичајних аутора, да трајно сачува и похрани то стваралаштво на Завичајном одељењу и да дигитализацијом посебних фондова и завичајног фонда подигне видљивост и доступног културног наслеђа нашег краја.