Народна библиотека „Радоје Домановић“ у Лесковцу, за време ванредног стања, организује низ мера и активности, које су у потпуности бесплатне и прилагођене свим старосним групама грађана Прочитај више

Завичајно одељење

У организационој структури лесковачке Библиотеке посебно место заузима Завичајни фонд. Он је до 1973. године био интегрисан у општи фонд Библиотеке. Одлуком Ратмирка Петковића, тадашњег директора Библиотеке, издваја се завичајна грађа и формира Завичајна библиотечка целина која је функционисала при Стручном одељењу. Фонд је био смештен у посебним полицама и налазио се у ходнику између Стручног и Позајмног одељења. Формирање инвентарне књиге Завичајног фонда започиње 23.05.1973. године, па се овај датум може сматрати даном настанка овог одељења. Први библиотекари Завичајног фонда били су Стеван Првуловић и Вера Стаменковић. Те године инвентарисано је 36 књига, да би до краја 80-тих година књижни фонд достигао  број од 2417 књига. Реорганизацијом простора Библиотеке, Завичајни фонд се одваја од Стручног одељења и 2001. године добија своје просторије у оквиру матичне Библиотеке. Након више од педесет година Библиотека добија нове просторије у које, заједно са Легатом Николаја Тимченка, стационира и Завичајно одељење.

Данас се Завичајно одељење налази у улици Булевар ослобођења 176. Завичајно одељење састављенo је од грађе која се својим садржајем односи на Лесковац и Јабланички округ, од дела објављених и штампаних на територији Града (независно од места рођења аутора), као и од дела аутора који су рођени у Лесковцу, без обзира где сада живе и где се дела објављују. Управо због овакве структуре Завичајни фонд представља својеврсног чувара нашег културног идентитета.

Наш фонд краси веома богата збирка монографских публикација која броји 5.680 јединица из свих области људског стваралаштва. Можемо понудити најсавременије романе лесковачких стваралаца, али и дела везана за историју Града, архитектуру, уметност, медицину, економију, филозофију…

Ако сте љубитељи старине и раритетних дела, такође сте на правом месту. Збирка старе и ретке књиге ставља Вам на располагању књиге штампане у периоду од 1834-1867. године, као и преко 300 ретких књига.

Право благо представља и збирка серијских публикација која има око 3500 бројева разних часописа и новина.

Некњижна грађа је хроничар Града који причу о Лесковцу прича на мало другачији начин. Сликовито ће дочарати дух Града великим бројем разгледница, плаката, фотографија, летака, флајера, ситним документационим материјалом, као и аудио-визуелном грађом.  Из некњижне грађе својим значајем издвајају се аудио књиге.

Рукописна заоставштина познатих лесковачких ствараоца такође је део  нашег фонда. Посебно смо поносни на ову збирку јер, кроз преписку и  дела у рукопису, можемо пратити процес настанка неких, за Лесковац веома значајних дела, али и открити какви су заиста били наши познати суграђани.

Од оснивања до данас на Завичајном одељењу радили су: Стеван Првуловић, Вера Стаменковић, Зорица Митић, Радмила Савић, Јадранка Јовић, Маја Југовић, Татјана Јанков, Ирина Нешић, Глорија Дедовић и Александра Самокал-Јовановић. Сви ми трудили смо се да услуге које пружамо корисницима буду у складу са законима и правилима библиотечко-информационе делатности, али и са потребама корисника. Због тога веома пажљиво ослушкујемо потребе корисника и у складу са тим планирамо набавку библиотечке грађе. Радимо на едукацији корисника за приступ бази у свим сегментима COBISS-а. Радимо на чувању, одржавању и заштити завичајног фонда. Дигитализација завичајне збирке представља веома значајну активност нашег одељења. Како смо са дигитализацијом кренули још 2008. године можемо се похвалити веома богатом дигиталном збирком, која обухвата читав фонд старе и већи део фонда ретке књиге. Дигитализован је и део визуалне некњижне грађе. Веома значајну активност нашег одељења представља и активна помоћ корисницима електронске читаонице која је стационирана у нашим просторијама. Овом врстом ангажмана додатно обогаћујемо квалитет библиотечких услуга које радници нашег одељења свакодневно пружају својим корисницима.

Како фонд овог одељења представља право културно благо, не само Лесковца већ и читаве Србије, неопходно је брижно се односити према њему. Због тога код коришћења овог фонда постоје нека ограничења. Књиге се не могу износити из просторија Библиотеке, а старе и ретке књиге могу се користити само у дигиталној форми.

Промовисање националног кроз завичајно, свакако јесте један од начина да се перманентно остварује оно што је мисија и задатак јавне библиотеке, а то је повећање свести о културном наслеђу, разумевању уметности, научних достигнућа и открића (IFLA/UNESCO 2005).

 

Будите у Току

Претплатите се на наш билтен

Партнери

#lebiblioteka

lebiblioteka
lebiblioteka