Легат Николаја Тимченка

Легат Николаја Тимченка представља значајан део фонда Народне библиотеке „Радоје Домановић“. Ова врста грађе умногоме је увећала вредност културног наслеђа Лесковца и околине. Са становишта науке и истраживачког рада, Легат је изузетно драгоцен, пошто представља брижљиво формирану библиотеку примарне и секундарне литературе, у оквиру специфичних области за које се Николај Тимченко интересовао. То је, такође, и незаменљив документ приликом проучавања живота и рада власника. Како је непоновљив и уникатан као целина, има музејске карактеристике, па је на тај начин очувана аутентичност његовог фонда и створена атмосфера у којој савремени корисник може да осети време током којег је библиотека настајала. Разгледајући овај фонд, откривамо унутрашњи свет и занос ствараоца. Уједно имамо могућност да идентификујемо изворе и утицаје на његово стваралаштво, да дело легатора сагледамо у књижевном, научном и културном контексту.

Николаја Тимченка Лесковчани се сећају као изузетног човека и пријатеља, а стручна јавност као есејисте, теоретичара књижевности, критичара једног времена. Нема значајнијег књижевног или филозофског часописа или листа у Србији и бившој Југославији без његових прилога, који су свуда били примани са пажњом и уважавањем. Од њих би се могле сачинити више вредних књига које Тимченко за свог живота није стигао да објави. А није се много око тога ни трудио, познат по својој неупоредивој скромности и самокритичности. Такве подухвате је, током једног периода, осујећивао и положај политички и друштвено дискредитоване особе у граду у коме је живео и стварао. Да је Тимченков читав живот био посвећен књизи сведочи више од 15.000 публикација које су некад попуњавале сваки угао његове куће. Од 2014. године, с циљем да се учини доступном јавности на коришћење, његова библиотека је део Народне библиотеке „Радоје Домановић“, као легат који носи његово име. На основу уговора о заједничком формирању библиотеке – “Легат Николаја Тимченка“, потписаног од стране представника Задужбине „Николај Тимченко“ и Народне библиотеке „Радоје Домановић“, у протеклом периоду су обезбеђени потпуни услови за чување и доступност јавности заоставштине Николаја Тимченка.

Монографске и серијске публикације, у оквиру укупног фонда библиографских јединица, обрађене и просторно ситуиране, у потпуности су доступне корисницима. Обрада библиотечке грађе врши се у систему “Cobiss“, што преко електронског каталога омогућује, потпуну информативну доступност на најширем подручју. Фонд је ситуиран по методу универзалне децималне класификације, а приступ корисницима је отворен и омогућен искључиво посредством библиотекара. Изношење грађе, како је прецизирано уговором, није дозвољено. Зато је Библиотека организовала адекватно и неометано коришћење књига. Легат поседује електронску читаоницу са 6 места и бесплатни интернет за чланове Библиотеке. Библиотекари су стално на располагању корисницима ради потребних информација, па корисници Легата ту налазе миран, пријатан амбијент који, уз пребогату књижну грађу, омогућава продуктивну атмосферу и плодно тле за књижевно-уметнички, научни, критички и истраживачки рад. Простор је употпуњен и комадима намештаја и личним фотографијама па се може осетити дух времена у ком је живео и стварао.

Што се тиче дела која су заокупљала његову пажњу, на први поглед се види да је Тимченко био зналац најразличитијих области људског стваралаштва, што говори о задивљујућој ширини његове духовне радозналости. Као филолог, а по вокацији историчар и теоретичар књижевности, Тимченко је, како су записали његови савременици, свестрано сагледавао књижевност, изучавајући и народну и уметничку, и стару и нову, и домаћу и страну. Српска књижевност му је била на срцу: и Свети Сава и старац Милија, и Вук и Доситеј, и Његош, и Дис и Дучић, и Богдан Поповић и Слободан Јовановић, и Растко Петровић и Црњански, и Андрић и Ћопић, и Исидора и Десанка, и Попа и Павловић, и Бећковић и Симовић, и Михаиловић и Ковачевић, и Данојлић и Колунџија, и Братић и Хаџи Танчић, и многи други, до најмлађих. Из светске баштине посебно је био посвећен антици, са чијим је темама приредио и целу књигу својих радова, па француском 17. веку и руским темама (Пушкин, Толстој, Чехов, Достојевски, Гогољ…). Био је привржен и својој завичајној књижевности, изучавао стару (Жак Конфино, Миливоје Перовић, Брана Митровић) и пратио нову, препознавајући и подржавајући младе писце.

Али овако широко и разноврсно поље као што је књижевност није утољавало, напротив, будило је његову духовну глад и гонило га да уђе и у друга поља уметности и знања- позоришта и музеологије, историје и антропологије. Посебно је био везан за филозофију, а од њених имена- за Сократа, Паскала, Дидроа, Унамуна, Камија и Николу Милошевића.

Право благо овог фонда поред монографских, чине периодична издања која обухватају скоро све значајније часописе из области књижевности и друштвених наука које је Тимченко континуирано набављао, а међу њима и многа стара издања која су прави раритет.

Од 2018. године, корисницима је на располагању и рукописна заоставштина Николаја Тимченка којој могу приступити уз подношење захтева Задужбини Николај Тимченко у коме би образложили циљеве, намеру и начин коришћења рукописа. Бројне исправке, интервенције, прецртавања, додавања, разне варијанте, откривају нам којим путем се писац кретао док није настало завршено дело, колико је било узлета и падова, врења и обликовања.

Зато Легат Николаја Тимченка представља плодно тле за књижевно-уметнички, научни, критички и истраживачки рад, али и незаобилазну тачку сретања легатора са генерацијама које му следе, са поштоваоцима, знатижељницима, колегама, истраживачима, историчарима, документаристима, студентима, предавачима али и свима онима који долазе у библиотеку, лично или виртуелно, са жељом да прошире своја знања.

Легат Николаја Тимченка превазилази локални значај и представља значајан сегмент српске и светске културне баштине. Поносна на поверење које су јој дародавци указали, Народна библиотека „Радоје Домановић“, позива Вас да се упознате са заоставштином Николаја Тимченка, јер ће тако, делом које је створио, он и даље живети.