„КЊИГА И ФИЛМ“ Програм Народне библиотеке „Радоје Домановић“ у Лесковцу: ПОСЛЕДЊИ МОХИКАНАЦ

У роману „Последњи Мохиканац“ Џејмса Фенимора Купера (1789–1851) објављеном 1826. године исприповедана је трагична судбина урођеника који страдају под налетом белог човека, сурова борба за опстанак Индијанаца који живе као изгнаници у сопственој земљи. У судару две цивилизације, од којих је једна осуђена на пропаст, људи потпуно различити по боји коже постају блиски пријатељи, спремни на све зарад правде и мира. Ни страх, ни љубав, ни опасност: ништа не може раскинути везе овог пријатељства. Описани су последњи дани двојице мохиканских вођа без народа – старог и мудрог Чингаџгука, поглавице над поглавицама, и његовог стаситог и храброг сина Ункаса, званог Хитри Јелен. Заједно са Соколовим Оком, њиховим пратиоцем и верним пријатељем, Чингачгук и Ункас ће ризиковати све да кроз непрегледне шуме одведу на сигурно две кћерке енглеског пуковника. Када опако племе Хјурона зароби ове две девојке, Чингачгук, Ункас и Соколово Око решени су да их спасу – без обзира на цену. На крају, у сукобу са Лукавом Лијом, Хјуроном који се борио на страни Француза, млади Ункас гине.

Кроз далеке и непознате пределе, кроз пејзаже невероватне лепоте, кроз ликове који носе моћну поруку, ова се животна лекција уздиже из времена и света који су нестали, привлачећи и младе и одрасле читаоце као мало која друга прича.

У Куперовом роману указује се и на стварне узроке пропасти мохиканског племена. Стари поглавица о томе каже: „Холанђани су се искрцали на ове обале и дали моме народу да пије ватрену воду (алкохол). Моји преци су пили све док нису поверовали да је међу њих дошао велики дух…” Роман „Последњи Мохиканац“ спада у култне романе на тему Индијанаца и дивљег Запада Тиме се гаси мохиканско племе, јер је Хитри Јелен био последњи погинули ратник међу Мохиканцима. Иза њега је остао само стари отац Чингаџгук да догори „као запаљена луча на пропланку бледих” и да, скрхан болом, завапи: „Моје племе је ишчезло са обала сланог језера и са брда делаверског народа. Ја сам сам на свету…” Крај свога рода он је наслутио и много раније. На питање пријатеља где су његови најближи, одговорио је: „Где је бехар минулих година! Опао је, један за другим, како су и чланови моје породице, сви по реду, отишли у земљу духова. Ја сам сада на врху брда, али се и ја морам спустити у долину. Кад Ункас пође мојим стопама, тада неће више бити крви сагамора, поглавице над поглавицама, јер је мој син последњи Мохиканац.”

Чувени класик америчке књижевности који је преточен и у награђивани филм доноси нам причу о Ункасу, последњем припаднику индијанског племена Мохиканци. „Последњи Мохиканац“ је историјски пустоловни ратни филм из 1992. године у режији Мајкл Мана, а по његовом сценарију. Главне улоге играју: Данијел Деј Луис, Колм Мини, Мадлен Стоу, Вес Студи и Џоди Меј. Сценарио филма, формално заснован на истоименој књизи Џејмса Фенимора Купера, има доста суштинских разлика у односу на роман. За своју филмску верзију, редитељ Мајкл Ман је користио ревидирани сценарио за „Последњи од Мохиканаца“ из 1936. године. Радња филма смештена је у 1757. годину, на врхунцу француског и индијанског рата чија је круна Седмогодишњи рат за америчке колоније.

Аутори плаката: Весна Илић, Надица Стојановић и Урош Булатовић.