Народна библиотека „Радоје Домановић“ у Лесковцу, за време ванредног стања, организује низ мера и активности, које су у потпуности бесплатне и прилагођене свим старосним групама грађана Прочитај више

,,Књига и филм“ нови програм Народне библиотеке ,,Радоје Домановић“

,,Књига и филм“ нови програм Народне библиотеке ,,Радоје Домановић“
Програм приказује повезаност уметности. Значење и квалитет уметности је тешко процењивати. Писана или филмска уметност? Добро питање на које можете сами да одговорите. Теорија уметности има ту бескрајно кружење информацијама. Потребна је велика вештина да би се написало нешто смислено у тако мало речи. Филмска уметност је место сусретања и укрштања не само уметника већ и људи најразличитијих интересовања: писаца, сликара, фотографа, научника, композитора.Такозвана ,,синтетичка уметност“ или уметност ,,сличица“ на филмској траци.
Програм ,,Књига и филм“ представља ремек дела писане речи која би требало да прочитате, а потом и погледате екранизоване филмове.
Одлука је ваша да прочитате и/или погледате све филмове из нашег програма.
Зато почните да читате и гледајте и даље.
Сат откуцава!
Спајамо светлости!

 

ДИНА

 

Аракис- Дина-пустињска планета… Френк Херберт
Френк Херберт је највише познат по свом роману Дина (1965), који се сматра једним од најбољих романа научне фантастике икада написаних. Научну фантастику почиње да пише 1950-их. Дела су су инспирисана екологијом и у врлој танкој спрези су са еволуцијом, религијом и политиком.
Радња је смештена на пустињску планету Аракис, која је постојбина џиновских црва и једини извор најтраженије дроге у целом Универзуму, зачина меланжа. Ова епска авантура је освојила обе најзначајније америчке награде за стваралаштво из области научне фантастике, „Хуго” и „Небула”, и добила култни статус међу читаоцима научне фантастике. Према овом роману креће снимање филма. Једна књига повезује тројицу  редитеља. У ,,Дини“ Херберт говори:,,Сад морам бити храбар“.
И то овим редоследом:
I Алехандро Ходоровски је први кренуо са осмишљавањем и радом на ,,Дини“. Била је то веома амбициозна, десетосатна верзија  у којој би играли: Орсон Велс, Мик Џегер. Музику  би компоновали најпознатији и онда и сада рок бенд ,,Пинк Флојд“. Наравно, да се ту није зауставио. Салвадор Дали је требало је да игра. Пројекат је обустављен после годину дана. И као да је Френк Херберт предосетио и у ,,Дини“ написао ,,Била су то времена дубоких парадокса“. Много година касније изјавио је  Алехандро Ходоровски у интервју поводом снимања ,,Дине“: ,,Али  у то време ио сам спреман да одсечем себи руке да би снимио тај филм, стварно сам био спреман. Веровао сам да правим филм који ће променити схватања младих. То је био свети филм. Морате се жртвовати. Био сам спреман и да умрем због тога.“
II  Дејвид Линч је успео да сними своју „Дину“ 1984. године са сјајном глумачком екипом, од Кајла Меклахлана, преко Стинга, до Франческе Анис и Вирџиније Медсен. Критика му није била наклоњена и можемо слободно да кажемо да га је ,,покопала“, као што је и он самог себе. Без обзира што филм и данас ужива култни статус. А, и њега као да је осетио Френк Херберт и написао ,,Популаран човек увек изазива љубомору моћних“.
III Дени Вилнев је имао 14 година када је први пут узео књигу Френка Херберта  у руке из библиотеке у Квебеку. Онда је на насловној страни књиге био је мушкарац тамне пути, а у позадини пустиња. И дан данас има ту књигу. Како би написао наставак ишчитава је по ко зна који пут. Онда је имао једини услов да би режираао ,,Дину“ да је подели у два дела. И како често каже ,,Књига, књига, књига, то је једино чега сам се држао“. Активно се читаве три и по године радило на филму. Премијера је одлагана и одлагана, а филм је коштао око 165 милиона долара. Наравно да је кривац била пандемија короне. Напокон се десила 3. септембра на Венецијанском филмском фестивалу,а већина је остала без текста. Слободно можемо да кажемо да је филм једна бајка о значају природе, парабола о трговини нафтом, критика колонијализма, као и  упозорење да не треба слепо веровати „харизматичним“ вођама. Оно што је карактеристично за разлику од већине научнофантастичних филмова, који се снимају у студију, Вилнев је желео стварне локације. Снимао је на пустињским локацијама у Јордану и Абу Дабију, а глумци су се ,,топили“ у својим костима по несносној врућини, мада су направили невиђену визуелно спектакуларну оду пустињи. И ту постиже синергију са Хербертом ,,Од самог почетка свемир је дао један другачији укус и смисао идеји о стварању. Та разлика могла се уочити и у случају највиших религијских домашаја тог раздоља. Кроз целу религију осећај светлости био је угрожен представом о расулу која је потицала из спољне тмине.“
Аутори програма и идејног решења плаката: Весна Илић, Ана Цветановић и Урош улатовић. Дизајн плаката Урош Булатовић и Слободан Поповић Поп.

digitalnabiblioteka.rs

zigzag white

Колекцијa
Дигитализованих
Ретких Издања

digitalna-biblioteka

Партнери

#lebiblioteka

lebiblioteka
lebiblioteka